Mikotoksini

 

Mikotoksini (od grč. reči mykes – gljiva i toxikon – otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni. Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na ljude i životinje. Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj za ishranu ljudi ili životinja. Razmnožavaju se u uslovima njima najpovoljnije temperature i vlage, što je veća vlažnost razvoj plesni je brži.

Mikotoksini se javljaju u prirodi kao zagadjivači poljoprivrednih proizvoda, koji pokazuju toksično dejstvo ako se unesu u organizam, najčešće oralno.

Konzumacijom hrane kontaminirane mikotoksinima oni prelaze u organizam životinja i ljudi, deponuju se u unutrašnjim organima, mišićima i drugim tkivima ili se izlučuju putem mleka i urina kao što je slučaj kod preživara

          Mikotoksikoze

Oboljenja koja izazivaju kod ljudi i životinja  zajedničkim nazivom se zovu mikotoksikoze. Ova oboljenja se znatno razlikuju izmedju sebe, što zavisi od vrste toksina ali i od mnogih drugih faktora.

Unos hrane kontaminirane mikotoksinima može da dovede do akutnih i hroničnih efekata koji imaju teratogene, kancerogene ili imunosupresivne posledice, kako za životinje, tako i za ljude. Pored očiglednih toksičnih efekata hrana kontaminirana mikotoksinima može da dovede i do drugih posledica poput odbijanja hrane i slabe konverzije što dovodi do slabijeg prirasta ili gubitka mase.

Ljudi i životinje najčešće su izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Akutne mikotoksikoze odlikuju se jasno izraženim simptomima trovanja, čak i smrću. Hronicne kontaminiraju organizam na duže razdoblje  uzrokujući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sastava, problemi imunološkog sastava, ciroza jetre i oštećenja bubrega. Takojde je moguće da izazovu pobacaj.

Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.
Kako dospevaju u ljudski organizam

Čovek unosi toksine gljivica u organizam preko biljne hrane (žitarice, voće, povrće) i životinjskih proizvoda, na primer kravljeg mleka.   Smatra se da je oko 30 posto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržavati ove otrove.

      Vrste mikotoksina
Plesni koje proizvode ove otrove najcešće se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.

 Aflatoksini: Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane, mogu dospeti u mleko i mlečne proizvode.  Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost žila i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje,    ozbiljne promene probavnog sastava – proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja      bubrega; žuticu; oštećenja i karcinom jetre.   

Ohratoksin A: Javlja se u žitaricama, kafi i grožđu.  Uzrokuje probleme u urinarnom sastavu i oštećenja bubrega, a i ima kancerogeno delovanje.

Trihoteceni:  Obuhvataju mnogo podvrsta, a najčešće se otkrivaju u pšenici, kukuruzu, zobi i ječmu. Uzrokuju negativne promene u celom telu, na primer osipe na koži; stvaraju ozbiljne poteškoće s disanjem i krvarenje iz pluća; napadaju nervni sistem, manifestuju se glavoboljama, drhtavicom, slabom   koordinacijom pokreta i depresijom. Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali i u pšenici, pirinču, soji, ječmu. Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa, uključujući neplodnost.

Zearalenon:  Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali i u pšenici, pirinču, soji, ječmu.Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa, uključujući neplodnost.

 Namirnice najizloženije razvoju plesni:   žitarice: kukuruz, pšenica, zob, raž, ječam i pirinač, orašasti plodovi: badem, lešnik, pistaci, orah i kokosov orah, mahunarke: kikiriki i soja voće: najviše grožđe i smokve zatim suvo voće, povrće,·  napici: kafa, kakao, vino i pivo, mlečni proizvodi: mleko i sirevi preradjeni proizvodi: brašno, kukuruzne pahuljice.

Kako se obraniti od mikotoksina

Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica – pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade.

U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, ali nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni. Plesni nije moguće uspešno ukloniti vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.                Ipak, postoji rešenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbenti, koji privlače u svoju strukturu molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma.Ovaj proces se može postići jedino u probavnom traktu. Na taj se način sprečava resorpcija u krvotok te se velika količina mikotoksina stolicom eliminiše iz organizma.

Medju najpoznatijim adsorbentima spada: prirodni zeolit-klinoptilolit.

Adsorbenti se uzimaju sa obrokom ili nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz organizma. U cilju preventive, preporučuje se upotreba u ishrani  sveže, domaće namirnice.  

U zaštiti od mikotoksina treba voditi računa: 

  • Da se očuva zdravlje životinja,
  • Da se smanje ekonomski gubici koje mikotoksini  prouzrokuju i
  • Da se zaštiti zdravlje ljudi, potencijalnih korisnika hrane životinjskog porekla.

Koje se životinje truju mikotoksinima. 

  • Najviše farmske životinje, zato što je uskladištena i konzervirana stočna hrana nejčešće kontaminirana mikotoksinima. 
  • Svinje, Goveda (tovna i mlečna) ,Živina,  Ređe: konji,  psi, mačke, kunići